Internet i njegovi preci

  
 

U traganju za rajem erudicije

Predstavljam...izvodi iz tekstova dnevne i periodicne stampe 
Internet nije samo vid komunikacije - u smislu informisanja, povezivanja i saobraćanja - ni novoosvojeni marketinški teren, nego i budni san o knjizi koja sadrzi sve ljudsko znanje. "Bezmerni enciklopedijski prostor" - tako bi mogla da glasi jedna od njegovih mogućih definicija.
    A ljudsko se znanje neprestano uvećava, i oduvek se postavljalo pitanje kako ga ukrotiti, obuhvatiti i sistematizovati. Engleski filozof iz šesnaestog veka Frensis Bejkon ukazao je na potrebu da se znanje u prirodnim i društvenim naukama kategorizuje i klasifikuje na istovetan način. Prihvativši ideje ovog "oca moderne nauke", Francuzi Didro i Dalamber vek docnije sačinjavaju prvu enciklopediju. Međutim, proizvoljnost kriterijuma za klasifikaciju će do dana današnjeg mučiti krotitelje fakata.
    Pesnik engleskog romantizma Semjuel Tejlor Kolridz u svojoj "Raspravi o metodu" iz 1849. pokušava da sačini osoben koncept ljudskog znanja i njegove organizacije. Pun prezira prema alfabetskoj sistematizaciji, on traga za principima smislenijim nego sto je "slučajnost početnog slova". Sa željom da stvori "enciklopediju metropolitaniju", Kolridz traga za sistemom organizovanja podataka u kom bi svaki pojam bio hijerarhizovan, odnosno podređen "prethodno osmisljenim univerzalnim idejama". Pretpostavivši subordinaciju običnom uazbučavanju, on nagoveštava fenomen linka, koji ce u tekstu Vanevara Buša iz 1945. "Kao sto mislimo" doživeti svoju promociju. Danas se Bušov članak smatra prvim ozbiljnim pokušajem da se stvore principi i funkcije "memeksa" - mašine koja pamti. Memeks barata informacijama uz pomoć principa asocijacija, i tako oponaša ljudski um.
Korisnici od sopstvenih asocijativnih povezivanja pojmova stvaraju putanje koje mašina moze da upamti, uskladišti i ponovo "pozove". Bušova koncepcija tekstualnosti uključuje tri elementa: acocijativne veze, putanje koje nastaju od tih veza i mreže tih putanja. g
Pesnickom imaginacijom, Semjuel Kolridz je naslutio fenomen linka. Vek kasnije, Ted Nelson osmisliće enciklopedijski kompjuterski projekat Ksanadu.

 Memeks takodje omogućava beleženje marginalija i komentara, odnosno priznaje legitimnost individualne reakcije na tekst. To je u skladu sa Bušovim vidjenjem čitanja kao aktivnog procesa koji uključuje zapisivanje, te se tako pisanje i citanje u memeksu udružuju čvrsće nego što je to moguće u tehnologiji knjige. Memeks je zamisljen kao "intimni dodatak ljudskom pamcenju"- ali dodatak gigantskih razmera.
    Godine 1978, na Kolridzove filozofske apstrakcije i Bušove tehnološke vizije tvorac pojma "hipertekst" Ted Nelson nadovezuje se jednim enciklopedijskim kompjuterskim projektom koji je, nimalo slučajno, nazvan Ksanadu. U pesmi "Kublaj kan" Kolridz opisuje svoju opijumsku viziju Ksanadua, letnje rezidencije Kublaj Kana (nama poznatije kao Sang-Tu): zapisi Marka Pola uvode ovaj toponim u evropsku kulturu kao sinonim za mesto uživanja i egzotičnog luksuza, nesto poput Eldorada.

Kao Kolridz i Buš, i Ted Nelson je zaokupljen strukturisanjem informacija koje bi omogućilo lako snalaženje. Korpus ljudskog znanja on naziva "dokuverzum". Dokuverzumski projekat Ksanadu predstavlja sistem medjusobno povezanih dokumenata, učitanih u jednu ogromnu matricu. Nelson deli Bušovo misljenje da um dela uz pomoć asocijacija, stvarajući njihovim nizanjem mrežu putanja. U Ksanaduu svaki čitalac postaje potencijalni pisac, učesnik u onom sto Nelson naziva "slobodnom razmenom znanja". Sistem isključuje proizvoljnost alfabeta i nasilje hijerarhije - u ime nečeg trećeg, a to je mreža. Priroda nije, upozoriće nas teoretičar hiperteksta Dzej Dejvid Bolter, organizovana hijerarhijski: ona je "mreža uzajamno zavisnih vrsta i sistema". Poput Nelsonovog dokuverzuma, i internet postaje mreža znanja koja podrazumeva visok stepen prožimanja i uzajamnosti.
    Internet je tako, rekli bismo, poslednja stanica na carskom putu za Ksanadu - raj erudicije i svetska enciklopedija, mogućnost neograničenog pristupa beskraju podataka.
    Da asocijativna sistematizacija znanja i pored "otkrića" mreže još uvek nije savršena, pokazaće upravo primer nesuđenog enciklopediste Kolridza: naumite li da preko nekog od pretraživaca dođete do informacija o njegovom konceptu znanja, mnogo ćete bržže stići do sajtova o duvanju lepka nego do "Rasprave o metodi". Kakva nepravda učinjena onome ko je predvideo nastanak svetske enciklopedije: on je zapravo bio uživalac opijuma.
    Vladislava Gordic